Улице Новог Бечеја

Улице Новог Бечеја

1. крајишка

Прва крајишка пролетерска ударна бригада формирана је након ослобођења Приједора, 21. маја 1942. године. године у селу Ламовити од бораца из Првог, Другог, Трећег и Петог крајишког партизанског одреда. При формирању имала је четири батаљона са укупно 1.186 бораца. Први командант бригаде био је Ивица Марушић. Од9. новембра 1942. године, па до краја рата бригада се борила у саставу Пете крајишке дивизије. На ратном путу бригаде дугом 21.000 километара, погинуло је 1.309, а рањено око 3.850 бораца, а 17 њених бораца је проглашено народним, херојима. Бригада је за своје ратне заслуге 1952. године, проглашена пролетерском.

1. маја

Празник рада се слави првог маја као међународни празник радничког покрета.Првомајски уранак је народни обичај и светковина која се састоји у томе да се првог маја порани у природу или чак да се оде дан раније и уз логорску ватру проведе ноћ

1. слатинска

15. маја

2. крајишка

Друга крајишка народноослободилачка ударна бригада формирана је 2.августа 1942. године године у селу Бошњацима код Санског Моста, од Ударног и Четвртог батаљона и Другог крајишког партизанског одреда и Ударног батаљона Првог крајишког партизанског одреда. Септембра 1942. године имала је три батаљона, чету пратећих опужија и противтенковски вод, са укупно 1.135 бораца.

2. слатинска

29. новембра

Дан Републике био је празник у бившојСФРЈ који се славио 29.новембра. Дан Републике је обележавао годишњицу Другог заседања АВНОЈ-а у Јајцу 29.новембра 1943, када су представници партизанског покрета отпора прогласили федерално уређење Југославије и уставотворну скупштинуФНРЈ 29. новембра 1945.године. Са распадом СФРЈ, престало се са обележавањем Дана Републике у свим републикама некадашње заједничке државе осим у Србији. Дан Републике остао је званични празник у Савезној Републици Југославији све до 14. новембра 2002, када је укинут одлуком Већа грађана Савезне скупштине СРЈ.

5. октобар

7. јул

Дан устанка народа Србије је био државни празник у СР Србији и Р Србији од 1945. до 2001. године. Прослављао се 7. јула. Дан устанка, обележавао је годишњицу оружане акције Рађевачке партизанске чете Ваљевског партизанског одреда 7. јула 1941. године. године у Белој Цркви код Крупња. Тада је Жикица Јовановић Шпанац на сеоском вашару убио два жандарма. Кафана испред које се догодило ово убиство претворена је у музеј и у њој се налази стална изложба „7. јул 1941. године“, у музеј је претворена такође и зграда сеоске општине у којој се налази изложба „Револуционарне традиције Западне Србије 1804-1981. године“. Дан устанка се прослављао на територији читаве Србије, а централна прослава одржавана је у Белој Цркви. Празник је задржан и после распада СФР Југославије славио се све до 2001. године, када је укинут одлуком Републичког парламента.

8. марта

Међународни дан жена или, Осми март, дан је посвећен женама, а слави се сваке године осмог марта. Овај дан је настао као дан борбе за економску, политичку и социјалну равноправност жена и мушкараца. Многе жене, заступале су идеју већих женских права. Као међународни дан жена, осми март (по први пут тачно одређени датум), прихваћен је 1917. године. Уједињене нације су од 1975. године, коју су прогласиле за Међународну годину жена и службено почеле обележавати Међународни дан жена. У међувремену су уведене институције као што су трудничко боловање, ограничење рада жена у трећој (ноћној) смени, иста плата за исти рад, право гласа и многе друге. Обично се прославља даривањем жена цвећем.

Александра Берића

Александар Берић (1906-1941.) је био поручник бојног брода 1. класе Краљевске морнарице. Поморску војну академију је завршио 1928., а током Априлског рата је био је командант монитора Драва. Имао је задатак да обезбјеђује гранични сектор Дунава код Бездана. Приликом повлачења војске ка Новом Саду, његов брод је напала 12. априла њемачка авијација код села Челарева. Александар Берић је рањен, али је и даље одбијао нападе непријатеља све док брод није потопљен. Његово тело пронашли су сељаци код села Белегиша и сахранили на сеоском гробљу.

Арачка

Aрачка црква налази се у атару између Новог Бечеја и Новог Милошева. Не постоје поуздани подаци који одређују време њеног настанка.Од почетка XVIII века по одласку Турака из Баната, остала је у рушевинама. Oснова цркве и просторни распоред карактеристичан је за фрањевачке цркве романоготичког стила- полукружни благопреломљени луци и уски полукружно завршени прозори наводе на закључак да је грађена XII или почетком XIII века. Грађена је тесним каменом, мермером и опеком. Црква је тробродна тробродна базилика без трансепта, са три полукружне апсиде. Сводови су засведени крстастим сводовима. Kрајем XIV века у апсиду је дозидан готички звоник. Украси на фасадама, розете на западној фасади, аркаде и пиластри сачувани су у фрагментима. Приликом ископавања 1879. године у Арачи је откривена надгробна плоча из дванаестог века. Новија ископавања говоре да су уз цркву са северне стране постојали конаци и многобројни гробови.

Артиљеријских бригада

Банатска

Банат је географски регион. На територији Војводине, Банат је административно подељен на три округа: Севернобанатски, Средњобанатски и Јужнобанатски. Највећи град Средњебанатског округа је Зрењанин.

Башаидски пут

Башаид је насеље у општини Кикинда 22 km јужно од Кикинде на путу Кикинда - Зрењанин, 3 km источно од Кикиндског канала.

Блок Пијаца

Боре Главашког

Бранка Радичевића

Бранко Радичевић (1824-1853.) је био српски романтичарски песник. Радичевић је уз Ђуру Даничића био најоданији следбеник Вукове реформе правописа српског језика и увођења народног језика у књижевност. Написао је педесет четири лирске и седам епских песама, два одломка епских песама, двадесет осам писама и један одговор на критику. Бранко Радичевић је поред Jована Јовановића Змаја и Лазе Костића био најзначајнији песник српског романтизма.

Бригадира Ристића

Чапајева

Чика Љубина

Доситејева

Доситеј Обрадовић (1744-1811.) српски просветитељ, превео је Езопове басне, писао дела програмског типа, најзначајније „Живот и прикљученије“,био је први попечитељ просвете у Совјету и творац свечане песме „Востани Сербие“.

Дрварска

За време Другог светског рата Дрвар је био снажно партизанско упориште и био је 2/3 времена слободан. Немачке снаге су 25. маја 1944. године, извеле операцију Коњићев скок, познату и као Десант на Дрвар, у којој су имале циљ хватање Врховног команданта Јосипа Броза Тита, који је у то време боравио у Дрвару.

Ђуре Ђаковића

Ђуро Ђаковић (1886-1929.), металски радник, организациони секретар ЦК КПЈ и један од најистакнутијих бораца радничке класе. Као велики противник шестојануарске диктатуре, Ђуро је, ухапшен у Загребу, 20. априла 1929. године. После четири дана мучења, загребачка полиција је, под изговором, извиђања на југословенско-аустријској граници и утврђивања канала куда су комунисти илегално прелазили у Аустрију, довела Ђуру и Николу Хећимовића у место Свети Дух. У поподневним часовима, 25. априла, при спуштању у једну клисуру према аустријској граници, убијени су са мотивацијом да је покушао бежати.

Филипа Кљајића

Филип Кљајић Фића (1913-1943.), политички комесдар прве пролетерске дивизије и народни херој Југославије.

Грмечка

Индустријска

Ивана Милутиновића

Иве Лоле Рибара

Иво Лола Рибар (1916-1943.), правник и студент филозофије, један од организатора и предводника омладинског и студентског револуционарног покрета у Југославији, секретар ЦК СКОЈ и председник УСАОЈ, члан Врховног штаба НОВ и ПОЈ и народни херој Југославије.

Јагићева

Јанка Веселиновића

Јанко Веселиновић (1862-1905.) био је учитељ, председник општине Коцељева, књижевник, помоћник главног уредника листа Српске новине, одакле потиче и његово велико пријатељство са главним уредником Милованом Глишићем. Био је и коректор Државне штампарије, драматург Народног позоришта, покретач и уредник неколико листова, приповедач, романсијер и грамски писац. Због критика власти, био је више пута у затвору, па је оболео од туберкулозе, од које је и умро.

Јаше Игњатовића

Јаков Јаша Игњатовић (1822-1889.) је био познати српски романописац прозни писац адвокат и народни посланик из 19. века. Био је уредник Летописа матице српске.Изабран је за дописног члана Српске краљевске академије1888. године.

Јаше Томића

Јаша Томић (1856-1922.) је био новинар, политичар и књижевник. Студирао је медицину и књижевност у Бечу. Оснивач је групе тзв. вршачких социјалиста. Био је један од најугледнијих Срба на Народној скупштини у новембру 1918. године.

ЈНА

Југословенска народна армија (скраћено ЈНА) је била главна оружана сила Социјалистичке Федеративне републике Југославије од 1945. до 1992. године. Настала је 1. марта 1945. године реорганизацијом Народноослободилачке војске и партизанских одреда Југославије (НОВ и ПОЈ) у Југословенску армију (скраћено ЈА). Године 1951. име јој је промењено у Југословенска народна армија и то име је носила све до распада СФРЈ, када је 20. маја 1992. године. године реорганизована и преименована у Војску Југославије. До 1980. године Врховни командант ЈНА је био маршал Југославије Јосип Броз Тито, а после његове смрти ту функцију је преузело Председништво СФРЈ, односно председник Председништва.

Јефте Иличића

Јосифа Маринковића

Јосиф Маринковић (1851-1931.) је био српски композитор и хоровођа, један од највећих композитора Србије с краја XIX и почетка XX века. Маринковићево животно дело износи преко 190 углавном краћих опуса. Стевана Мокрањца није достигао у области транспозиције фолклора али је изнад њега у хармонијском погледу. Маринковић је најзначајнији као стваралац соло песмама које је компоновао на стихове романтичарских песника Јована Јовановића Змаја, Ђуре Јакшића Војислава Илића, Миленка Грчића и по мотивима народних песама. Сазревајући као стваралац, многе песме је радио у више верзија. Његова мелодија прати суштину ,смисао и дикцију текста. Инспирацију за своје композиције налазио је у текстовима блиским духу народне песме и компоновао стилом блиским фолклору и севдалинкама (Шано, душо, Стојанке, Из град у град). Маринковић је компоновао за мушке, мешовите, женске и дечје ансамбле и хорове уз клавирску пратњу. Једанаест кола (1881–1897) сплетова обраде народних песама писаних за мушки и мешовити хор претече су Мокрањчевих руковети.У области духовне музике, од појединачних ставова, Коста Манојловић је 1935. реконструисао целину и објавио је као Божествену литургију Св. Јована Златоустог. Међу ставовима литургије посебно се издваја „Отче наш“ који се убраја у ремек дела светске хорске литературе. Маринковић је компоновао сонатину за клавир у четири руке и Две српске игре, Фантазију и Ноктурно за виолину као и неколико комада са певањем „Суђаја“,“Успаванка“ и „Хор калуђера“.

Карађорђева

Карађорђе Петровић (1762-1015.) један од најистакнутијих личности српске историје био је вођа Првог српског устанка и родоначелник династије Карађорђевић. Сматра се оцем модерне Србије. Као доказ своје оданости, Милош Обреновић је Карађорђеву главу послао у Цариград, да је сви виде. Глава је после тога била украдена а Карађорђево тело сахрањено је у цркви на Опленцу.

Латинке Тајков

Максима Горког

Алексеј Максимович Пешков (1868-1936), познатији као Максим Горки био је совјетски писац, оснивач књижевног метода социјалистичког реализма и политички активиста. Агитовао је против царизма и бранио интересе сиромашних. У својим првим приповеткама описује егзистенцију људи са дна друштвене лествице. У низу чланака приказује своје непријатељство према фашизму и малограђанству. Смисао уметности тражио је у истини, стваралачком раду и афирмацији човечних односа међу људима.

Марка Орешковића

Марко Орешковић (1895-1941.) био је учесник Шпанског грађанског рата и Народноослободилачке борбе, члан ЦК КПХ и ЦК КПЈ, један од организатора устанка у Лици 1941. и народни херој Југославије.

Маршала Тита

Јосип Броз – Тито лидер КПЈ и СКЈ ,вођа народноослободилачке борбе народа Југославије, био је председник Социјалистичке Федеративне Републике Југославије од 1953. до 1980. године. Био је врховни командант оружаних снага СФРЈ и један од оснивача Покрета несврстаних. Преминуо је 4. маја 1980. године, сахрањен у Кући цвећа на Дедињу уз присуство 209 делегација из 127 земаља, и 700.000 људи.

Матије Гупца

Амброз Матија Губец (1538-1573.) био је загорски сељак, познат као вођа Хрватско-словеначке сељачке буне. Пре буне, Губец је био кмет на имању властелина Ференца Тахија у Хрватском Загорју.Након пораза је ухваћен, и одведен у Загреб, где је јавно мучен и погубљен тако што је био присиљен да седне на ужарени метални престо, а на главу му је постављен ужарени метални венац, а потом је рашчетворен.

Миливоја Калезића

Милоје Чиплића

Милоје Чиплић ( 1912-1941.) бавио се глумом и књижевним радом. Заједно са Љубишом Јоцићем написао је роман Тамнице. За време свог кратког живота није објавио ни једну засебну књигу. Матица српска у Новом Саду је 1949. године избор његове поезије и прозе под називом "Стихови и проза".Зборник његових радова радова који су штампани у предратним часописима и листовима"Сан револуције" објављен је у Новом Саду 1975. године.

Милорада Попова

Милошев пут

Мите Маљугића

Народног фронта

Николе Тесле

Никола Тесла (1856-1943.) је био један од најпознатијих српских и светских проналазача и научника у области физике, електротехнике и радиотехнике. Најзначајнији Теслини проналасци су полифазни систем, обртно магнетно поље, асинхрони мотор, синхрони мотор и Теслин трансформатор. Такође, открио је један од начина за генерисање високофреквентне струје, дао је значајан допринос у преносу и модулацији радио-сигнала, а остали су запажени и његови радови у области рендгенских зрака. Његов систем наизменичних струја је омогућио знатно лакши и ефикаснији пренос електричне енергије на даљину. Био је кључни човек на изградњи прве хидроцентрале на Нијагариним водопадима. Први је Србин који је номинован за Нобелову награду, 1937. године и исту је одбио. Преминуо је у својој 87. години, сиромашан и заборављен. Једини је Србин по коме је названа једна међународна јединица мере, јединица мере за густину магнетног флукса, тесла. Никола Тесла је аутор више од 700 патената, регистрованих у 25 земаља.

Његошева

Петар Петровић Његош (1813-1851.)био песник ,владар Црне Горе и владика. Његошево најславније дело је „Горски вијенац“ .

Обилићева

Милош Обилић је био српски витез из средњег века који је убио турског султана Мурата I у Косовској бици.

Партизанска

Народноослободилачком војском је руководио Врховни штаб, а за њене припаднике користио се неформални назив - партизани. Током Другог светског рата, од стране савезника је била призната и помогнута тек у лето 1943. године.

Паве Сударски

Паулина Сударски, по којој новобечејски вртић носи име, рођена је 12. јула 1914. године. Када је са родитељима прешла у Београд ,школске распусте редовно је проводила у Новом Бечеју Студирала је у Београду на Академији ликовних уметности а своје сликарство усавршавалa у Италији и Француској. По завршетку студија била је професор цртања у Земуну Скопљу и Цетињу. 1941. Паулина одлази на Дурмитор, у партизане, где је додељена управи болнице. Са групом болничарки које су пратиле тешке рањенике на Сутјесци 13. јуна 1943. погинула је на истом месту где и легендарни херој Сава Ковачевић. Као сликар ,била је везана за свој крај. Препознатљива је по својим пејзажима, актовима, акварелима ,колористичким решењима, портретима ,по свом експресионизму, и брзим потезима.. Слике ,студије, цртежи и школски радови сведоче о њеној љубави према Банату и завичају.

Петефи Шандора

Петра Драпшина

Петар Драпшин (1914-1945.), учесник Шпанског грађанског рата и Народноослободилачке борбе, генерал ЈА и народни херој Југославије.

Петра Кочића

Петар Кочић (1877-1916.) је био српски песник, писац и политичар. Рођен је у селу Стричићи на Змијању, на планини Мањачи код Бање Луке, у данашњој Републици Српској и Босни и Херцеговини.Писао је лирску прозу, написао велики број приповедака. Најпопуларније дело„Јазавац пред судом“ .

Пролетерска

Пролетаријат је израз који означава потлачену друштвену класу, односно поједнице и друштвене групе који немају властитих средстава за производњу те су за живот присиљени зарађивати искључиво од свог рада. Под утицајем марксизма постао својеврсним синонимом за радничку класу.

Радничка

Радник је особа која у радном односу обавља одређене послове за послодавца. Радничка класа је израз који у најширем смислу означава појединце и друштвене групе у савременим друштвима који за живот зарађују првенствено темељем сопственог најамног рада. Данас се пак под појмом радничка класа често подразумева традиционална радничка класа чији посао подразумева физички рад и за коју није потребно шире образовање. Насупрот томе су се као нова радничка класа у 20. веку појавили запосленици који за живот зарађују уредским радом који захтијева добро образовање. Марксистичко схватање радничке класе је последњих година изложено жестокој критици, с обзиром на то да многи припадници радничке класе у развијеним западним државама данас уживају животни стандард примеренији средњој класи него нижој класи.

Рајка Ракочевића

Речо Антала

Револуције

Саве Ковачевића

Сава Ковачевић (1905-1943.), учесник НОБ-а и народни херој Југославије.

Сењи Михаља

Скадарска

Славка Бабића

Слободана Перића

Соње Маринковић

Соња Маринковић (1916-1941.) била је члан Покрајинског комитета КПЈ за Војводину и народни херој Југославије.. Основну школу је завршила у селу Сурдуку, а гимназију у Сомбору и Новом Саду. Студирала је Пољопривредно-шумарски факултет у Земуну, који је завршила 1939. године. и запослила се као агроном пољопривредне станице у Сомбору и Новом Саду.У раднички покрет укључила се још као ученица гимназије, а члан КПЈ постала је за време студија. Била је учесник у свим студентским и омладинским акцијама у Београду , Земуну и Новом Саду, којима је руководила та организација. Активно је учествовала у студентским организацијама и као делегат омладине Војводине била је на међународном Конгресу за мир у Паризу. Због свог запаженог рада је постала 1938. и члан Покрајинског комитета СКОЈ-а за Војводину и заједно са другим руководиоцима из Војводине, организовала је скојевске курсеве 1939. и 1940. године на Фрушкој гори. На Шестој покрајинској конференцији Покрајинског комитета КПЈ за Војводину, септембра 1940.. године, била је изабрана за члана Покрајинског комитета и була задужена за Народну помоћ.Хапшена је два пута 1939. и 1940. године. Била је затварана у београдском затвору „Главњача“ новосадском затвору. Стрељана је на Багљашу 1941. године.

Стеван Дороњски Фрања (1919-1981.), био је учесник Народноослободилачке борбе, друштвено политички радник СФР Југославије, СР Србије и САП Војводине и јунак социјалистичког рада. Од октобра 1979. до октобра 1980. године обављао је функцију председника Председништва Савеза комуниста Југославије.Студирао је ветеринарство.

Сточни трг

Штросмајерова

Светозара Кромпића

Светозара Марковића

Светозар Марковић (1846-1875.) Светозар Марковић био је први поборник реалистичког правца у књижевности и социјалистички теоретичар. Сву своју делатност усмерио је у правцу решавања политичких проблема и припреме маса за остваривање грађанских права револуционарним путем. Његово главно дело, Србија на истоку, расправља о друштвеним, економским и политичким проблемиа Србије са социјалистичких позиција. Врло рано је показао интересовање и за књижевне проблеме, образујући се под утицајем Чернишевског, Херцена и Доброљубова..

Светозара Милетића

Светозар Милетић (1826-1901.) је био адвокат, градоначелник Новог Сада и један од најзначајнијих и најутицајнијих српских политичара у Аустро - Угарској друге половине XIX века. Био је предсједник Дружине за уједињење и ослобођење српско са седиштем на Цетињу.

Тапаи Шандора

Тиски кеј

Тозе Марковића

Светозар Марковић Тоза рођен је у Тарашу 1913. године. Још као средњошколац учествовао је у раду омладинског покрета, а члан КПЈ постао је 1935. године. Активно је радио на синдикалном организовању, одржавао је политичка предавања, покренуо малу политичку библиотеку и издржавао је помоћу прилога симпатизера, сарађивао је и у радничкој и демократски оријентисаној штампи. После Априлског рата и окупације Кртаљевине Југославије, активно је радио на организовању устанка и првим устаничким акцијама у Банату. Септембра 1941. године заједно са Жарком Зрењанином прешао је у Бачку и тамо наставио партијску активност. Под тешким условима окупације организовао је диверзантске групе и радио на издавању илегалне литературе.. Обешен је 1943. године. године у касарни у Футошкој улици у Новом Саду. Међу првим борцима Народноослободилачке војске проглашен је за народног хероја.

Ужичка

Владе Коларова

Вука Караџића

Вук Стефановић Караџић (1787 – 1864.) српски филолог, реформатор српског језика, сакупљач народних песама и писац првог речника српског језика је најзначајнија личност српске књижевности прве половине 19. века. Његовим реформама у српски језик уведен је фонетски правопис,а српски језик је потиснуо славеносербски језик који је у то време био језик образованих људи. Вук је сматрао да сваки глас треба да има само једно слово, па је из дотадашње азбуке избацио непотребне знакове који су се писали а нису имали своје гласове и створио нове.

Жарка Зрењанина

Жарко Зрењеанин Уча (1902-1942.) био је члан ЦК КПЈ, политички секретар Покрајинског комитета КПЈ за Војводину, организатор устанка у Војводини и народни херој Југославије. Од 2. октобра 1946. годинеград Петровград носи његово име – Зрењанин.

Живе Гурјанова

Змај Јовина

Јован Јовановић Змај (1833-1904.) био је један од највећих лиричара српског романтизма. По занимању био је лекар, а током целог свог живота бавио се уређивањем и издавањем књижевних, политичких и дечјих часописа. Најзначајније Змајеве збирке песама су „Ђулићи“ и „Ђулићи увеоци“, прва о срећном породичном животу, а друга о болу за најмилијима. Поред лирских песама, писао је сатиричне и политичке песме, а први је писац у српској књижевности који је писао поезију за децу. Сремска Каменица је некада носила име Змајева Каменица, у част Јована Јовановића Змаја.